Uredba o fiskalnim pogodnostima i direktnim davanjima privrednim subjektima i navčanoj pomoći građanima u cilju ublažavanja ekonomskih posledica nastalih usled bolesti COVID-19

Na 242. sednici održanoj 10.4.2020. godine vlada je donela veći broj uredbi koje se odnose na vanredne mere koje će se primenjivati radi ublažavanja posledica koje će bolest COVID-19 imati na privredu kvalitet života građana.

Tekstove svih donetih uredbi možete pronaći ovde, dok ćemo se u ovom članku potruditi da damo sažeti pregled pogodnosti i davanja predviđenih „Uredbom o fiskalnim pogodnostima i direktnim davanjima privrednim subjektima u privatnom sektoru i novčanoj pomoći građanima u cilju ublažavanja ekonomskih posledica nastalih usled bolesti COVID-19“.

Navedenom uredbom Vlada predviđa mere koje se, kada su privredna društva u pitanju, mogu podeliti na fiskalne pogodnosti, direktna davanja, poseban poreski tretman prometa bez naknade u zdravstvene svrhe i uplata jednokratne pomoći svim punoletnim građanima Republike Srbije.

Fiskalne pogodnosti

Fiskalne pogodnosti predstavljaju mere odlaganja roka dospelosti obaveza za poreze i doprinose na zarade i naknade zarada, kao i akontacije poreza na dobit, kako bi se rasteletili privredni subjekti u periodu smanjene aktivnosti.

Obaveza za poreze i doprinose na zarade i naknade zarada za mart, april i maj (odnosno april, maj i jun, ukoliko su zarade za mart već isplaćene) 2020. godine se može odložiti do 4.1.2021. godine. Ova mogućnost se odnosi kako na zarade u privrednim društvima, tako i na zarade zaposlenih kod preduzetnika, poreze i doprinose na ličnu zaradu preduzetnika i akontacije poreza i doprinosa preduzetnika koji se nisu opredelili za isplatu lične zarade i paušalaca.

Slična je situacija i sa akontacijama poreza na dobit za mart, april i maj 2020. godine, koje dospevaju 15.4. 15.5. i 15.6. 2020. godine. Njihova dospelost se odlaže do dana predaje konačne prijave poreza na dobit za 2020. godinu.

Uredbom je ostavljena i mogućnost isplate svih odloženih poreza i doprinosa na 24 jednake mesečne rate, uz napomenu da, kada je u pitanju porez na dobit, iznos koji će se isplaćivati na rate ne može biti veći od iznosa ukupne poreske obaveze za 2020. godinu. Ministar finansija će naknadno odrediti način korišćenja ove mogućnosti.

Direktna davanja

Direktna davanja podrazumevaju isplate sredstava privrednim subjektima, proporcionalno broju zaposlenih tokom marta, aprila i maja. Preduzetnicima kao i malim, mikro i srednjim pravnim licima će biti isplaćena jedna osnovna minimalna neto zarada mesečno, dok će se velikim pravnim licima isplaćivati 50% ovog iznosa. U maju će biti isplaćeni iznosi koji se odnose na mart, u junu za april, a u julu za maj. Kod zaposlenih na nepuno radno vreme, biće isplaćeni proporcionalni iznosi, u skladu sa procentom angažovanja.

Ova sredstva će se isplaćivati na specijalne namenske račune, koji će biti otvoreni u tu svrhu. Računi će biti automatski otvoreni, po nalogu poreske uprave, od strane banke u kojoj privredni subjekti imaju otvoren poslovni račun. Kada su u pitanju privredni subjekti koji imaju otvorene poslovne račune u većem broju banaka, njihova je obaveza da do 25.4. putem elektronskog servisa obaveste Poresku upravu o tome u kojoj od banaka žele da im bude otvoren račun.

Sa namenskog računa će sredstva moći da se isplaćuju isključivo na račune zaposlenih u preduzeću.

Ostaje nejasno da li je donosilac uredbe imao predvideo da se ova sredstva isplaćuju kao dodatak na zaradu zaposlenih, ili kao deo zarade, kako bi se rasteretio poslodavac. Takođe se postavlja i pitanje da li će se na ovako isplaćene iznose obračunavati porez i doprinosi na zarade.

U praksi postoji veliki broj problema koji mogu proisteći iz ovih nejasnoća.
Na primer, ukoliko se ove isplate oporezuju, a poslodavac je već isplatio zaradu za mart, ostaje pitanje da li je poslodavac u obavezi da zaposlenom isplati dodatak na zaradu za mart. Ukoliko je tako, a ovaj iznos je oporeziv, ovo će predstavljati dodatno opterećenje za poslodavca.

Sa druge strane pretpostavimo da ovaj iznos nije oporeziv i da se isplaćuje kao deo zarade koju zaposleni već prima. Sa jedne strane, to znači da će zaposleni morati da čeka 2 meseca duže na isplatu svoje zarade. Sa druge strane, ukoliko sam poslodavac isplaćuje zaposlenom iznos manji od minimalne zarade, da li ovo znači da će svejedno morati da plati doprinose na najnižu osnovicu?

Ova i brojna slična pitanja padaju na pamet svim poslodavcima, koji se u praksi susreću sa brojnim situacijama, koje, kao i obično, nisu predviđene zakonom.

Promet bez naknade obveznika PDV za zdravstvene svrhe

Na promet koji obveznik PDV izvrši bez naknade Ministarstvu zdravlja, Republičkom fondu za zdravstveno osiguranje, odnosno zdravstvenoj ustanovi u javnoj svojini PDV se ne obračunava i ne plaća, pri čemu obveznik zadržava pravo odbitka prethodnog poreza po osnovu tog prometa. Ovo oslobođenje se primenjuje na sve isporuke dobara i usluge izvršene od dana uvođenja vanrednog stanja, do njegovog prestanka.

Za ovaj promet obveznici su dužni da vode posebnu evidenciju koja sadrži, naziv, PIB i adresu lica kome je izvršen promet, kao i cenu koštanja, odnosno nabavnoj ceni dobara, ili usluga.

Pravo na korišćenje fiskalnih pogodnosti i direktnih davanja i gubitak tog prava

Pravo na korišćenje fiskalnih pogodnosti i direktnih davanja imaju privredni subjekti u privatnom sektoru osnovani pre 15.3.2020. godine, koji počev od 15.3. pa do dana stupanja uredbe na snagu nisu smanjivali broj zaposlenih, ne računajući zaposlene koji su pre 15.3. sklopili ugovore na određeno vreme, sa trajanjem do dana između 15.3. i dana stupanja uredbe na snagu.

Prema uredbi, privrednim subjektima se smatraju rezidentna pravna lica, rezidentni preduzetnici i ogranci i predstavništva stranih pravnih lica.

Privredni subjekti u privatnom sektoru su svi privredni subjekti koji nisu obuhvaćeni Spiskom korisnika javnih sredstava, utvrđenim u skladu sa Pravilnikom o spisku korisnika javnih sredstava.

Pravo na korišćenje fiskalnih pogodnosti i direktnih davanja gube subjekti koji od 15.3. pa do isteka roka od 3 meseca od poslednje isplate direktnih davanja u skladu sa uredbom smanje broj zaposlenih za više od 10% , ne računajući zaposlene koji su pre 15.3. sklopili ugovore na određeno vreme, sa trajanjem do dana između 15.3. i dana isteka ovog roka.

Privredni subjekti koji se opredele za korišćenje fiskalnih pogodnosti i direktnih davanja nemaju pravo isplate dividende do kraja 2020. godine. Iako isplata dobiti kod društava sa ograničenom odgovornošću tehnički gledano ne predstavlja dividendu, mišljenja smo da ovo predstavlja propust donosioca uredbe, te da je namera bila da se ovde uključi i podizanje dobiti, pa preporučujemo i vlasnicima DOO da se ovoga pridržavaju.

Ispunjenost uslova će se proveravati svakog poslednjeg dana u mesecu, počev od aprila 2020. godine, zaključno sa 31.10.2020. godine, s tim da se ispunjenost uslova za ostvarivanje prava na fiskalne pogodnosti može kontrolisati i nakon tog roka, u skladu sa Zakonom o poreskom postupku i porekoj administraciji.

Privredni subjekti koji uzgube pravo na korišćenje pogodnosti predviđenih uredbom dužni su da plate sve poreske obaveze u roku od 5 dana od dana prestanka prava na korišćenje pogodnosti, uz pripadajuću kamatu, kao i da izvrše povraćaj svih isplaćenih direktnih davanja sa pripadajućom kamatom.

Uplata jednokratne pomoći svim punoletnim građanima Republike Srbije

Ova populistička mera predviđa da se nakon okončanja vanrednog stanja svim punoletnim građanima Republike srbije isplati jednokratna novčana pomoć u iznosu od 100 Evra u dinarskoj protivvrednosti na način koji će bliže urediti Vlada.